ГЛАВА У КЛАНЦУ, НОГЕ НА ВРАНЦУ – Бранко Ћопић

5 јул

Књига која је сигурно обележила моје детињство! Толико сам је пута читала да су јој странице скроз искрзане, а цела књига представља прави правцијати купус. На сву срећу, књигу је 2005. године поново објавила Издавачка кућа „Букленд”.  Наравно, ја то тада нисам знала. Тек сам две године касније, потпуно неочекивано, наишла на ову књигу. Та срећа!

Аутор књиге је Бранко Ћопић. О њему нема потребе много причати јер смо се већ дружили са Бајом и деда Радетом и чудесном справом и „Орловима”. За сваки случај, ако би да се подсетиш, преузми следећи подсетник. У њему се налазе најважнији подаци из пишчевог живота.

Не може се испричати о чему се говори у књизи. Ова књига се може само доживети лично.

Тема књиге је школа, и то почетак школовања који на свој начин представља почетак детињства и успомене које се препричавају до краја живота, са осмехом и тихом сетом.

Драган Лакићевић је написао за „Политикин забавник” занимљив чланак „Бекство са Хајди” који вреди прочитати, а написао је и поговор „Јунак детињства” за Ћопићеву књигу. У њој је изложио своја запажања, од којих бих издвојила неколико:

Као важан део детињства, школа је сложена, као и њене улоге. У школи и око школе научи се много – основног и споредног, очекиваног и неочекиваног, пожељног и непожељног. Почиње интензиван живот – друштвени и сазнајни. Ре супротности учења и живота Ћопић приказује хумористички, с великом уметношћу анегдоте и смешних ситуација. То је најплеменитији и најведрији хумор у нашој књижевности за децу. ”Од Славка Туке, нашег понављача, већ првих дана много смо тога научили, скоро више него од учитељице…” Та наука важнија је за живот, него за школу. Најважнија – за књижевност. Прича о школи, без тога би била досадна”.

Слободни дух – а то је дух младости, одважности, праведности – свуда мора имати уточиште. Препознавати вредности… Једна од тих вредности јесте и укус погаче: „Ко није јео вруће погаче, печене у млину, тај не зна шта је сласт. Чини ти се да ниси ручао још од рођења и да ти је то први залогај у последњих сто година…

Шта још рећи о књизи?

Ништа. Ово је једна прича без краја.

Прича пуна доброте, тајни, љубави…

Коју треба прочитати!

Advertisements

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s