ЛАЈАЊЕ НА ЗВЕЗДЕ – Милован Витезовић

3 јул

Твоја наставница

Сретен 8/1

→   →   →

Сигурно је да не постоји особа која не зна макар за овај филм, ако не за књигу. Али и даље стоји да је књига занимљивија од филма захваљујући сопственом доживљају сваке написане реченице.

Милован Витезовић написао је многа дела, али свакако треба издвојити дела:

  • Лајање на звезде (1977)
  • Шешир професора Косте Вујића (1983)

Занимљиво је да је „Шешир професора Косте Вујића” првобитно осмишљен као ТВ драма 1972. године.

Иначе, Милована Витезовића треба памтити и по ТВ драми „Вук Караџић”. Осмислио је тачно 16 драма о Вуку Караџићу од 1987. до 1988. године.

Приредио је и неколико антологија:

  • Антологија савремене српске сатиричне приче
  • Антологија савремене српске приче о детињству
  • Зелени миш – непознати рукопис Јована Јовановића Змаја
  • Антологија савремене југословенске поезије и приче за децу (један од приређивача)

У монографији „Векови Срба” из 1992. налази се један његов прилог.

Писао је и текстове који су играни у позоришту. Прилично их је, а неки од њих су:

  • Ко се боји Радоја Домановића
  • Унуци Деда Мраза
  • Хамлет студира глуму
  • Бајка о Вуку и Србима
  • Принц Растко – монах Сава

Иначе, његове песме, афоризми, научне расправе и романи преведени су на бројне језике: бугарски, грчки, енглески, италијански, летонски, мађарски, македонски, немачки, румунски, руски, словеначки, француски и хебрејски.

Добитник је бројних награда, а неке од њих су:

  • Горанова плакета;
  • награда Змајевих дечјих игара;
  • награда Политикиног забавника;
  • Вукова награда;
  • Домановићева награда…

У овом роману приказана је једна генерација која стиче своје гимназијско образовање у Моравским Карловцима после Другог светског рата. Место је измишљено, али дочарава неки провинцијски градић у коме школарци не заостају у досеткама и духовитости од својих вршњака у већим местима. Реч је о догодовштинама одељења 3/2, касније 4/2, гимназије „Милутин Ускоковић”.

„Можда и нисмо лајали на звезде, али се за нама дизала звездана прашина”.

МИХАИЛО КНЕЖЕВИЋ У СПОМЕНАР ДАНИЦЕ ЈАНКОВИЋ

1. СТАРЕ КУЋЕ

За чисто пет хемија још није откривена да би се знало. За 4,88 знали су професори хемије по факултетима. За 4,50 знају професори хемије по школама, и то средњим. За 4,20 знају студенти треће и четврте године хемије. Ђаци гимназије, уз све гледање кроз прсте, могу добити највише 4,00”.

Професор хемије, Милош Петровић, укинуо је петицу и увео нулу. Оцењивао је увек на два децимала и имао је 400 оцена. Пола негативних – од 0,00 до 1,99 – и пола позитивних.

2. ПОПРАВНИ ЛЕТ

Кнежевићу! У последњу клупу! Пет клупа около да не видим никога! Целог лета сам се домишљао – зашто ли си драговољно пао. Сад ми је синуло! Да би други могли да препишу од тебе! Прочитана је тактика! Ја другарство ценим! Али то је лажно другарство! Није се мајци родио тај ко код мене препише писмену вежбу! Ко успе, свака част! Скидам капу коју не носим!

3. СТРУЈАЊЕ КРВИ

– Све што си годинама сањала, надохват ти је руке!

– Остајем ти, недокучиво.

– Хоби ми је да берем недокучиво.

– Овде, нећеш дохватити!

– Ту ћу ја да тресем!

– Молим?

– Само док плодови мога мукотрпног труда сазру. Тек сам клицу посејао.

4. ВОЖЊА НЕШЕ КУТУЗОВА

– Да ли познајете Михаила Кнежевића?

Збуњена ученица првог разреда је одмахивала главом.

– Пропуст јесте, али није за забрињавање, пошто сте ме управо упознали…

5. БРЕМОВАНО ШКОЛОВАЊЕ

Када сам сазнао да је Земља округла, покушао сам да у школу стигнем из супротног правца”. Да ли су и ово Михаилове речи 🙂

6. РАЗРЕДНИ КАЗНЕНИ ТРЕНИНЗИ

– И запамтите једном, ви сте овде да учите!
– Ми смо овде да добијамо оцене!
– Ко је то рекао?
– Ја!
– Кнежевићу, није то био твој глас!
– Није глас, али јесте моја мисао!

7. ШКОЛА ЈЕ ПОЧЕЛА ДА ПРОКИШЊАВА

САМО ЗА ПРОФЕСОРЕ!” – писало је крупно црним тушем на комаду хамера залепљеном на чивилук у ходнику гимназије „Милутин Ускоковић”.

Чивилук је био испред саме професорске зборнице.

Једина слободна кука штрчала је из овог натписа.

Професорка француског језика Оливера Ђокић је приметила да је испод „САМО ЗА ПРОФЕСОРЕ!” дописано хемијском оловком:

А МОЖЕ И ЗА КАПУТЕ”.

Насмејала се, и да не би прекрила дописано, одлучила је да понесе кишобран на час у 4/2.

8. ПИСМЕНА ГРМЉАВИНА

Није се могло десити да час српскохрватског језика код професорке Дане Јелинић буде незанимљив.

Она је све чинила да ђаци на њеним часовима што више причају.

Трудила се и, углавном, успевала да конце приче она потеже, мрси и распетљава, тако да свако причање на часу буде осмишљено, колико-толико, и да има свој почетак и крај.

И разговор о нечему сасвим далеком од оног што је предвиђао крути наставни план и програм био је, по њој, успео час.

У таквим разговорима она је откривала могућности појединих ученика да се саопште, да не остану недоречени.

Од прозваних ђака који нису знали поједине лекције о писцима тражила је да, на задату тему, причају што дуже.

Терала их је да се довијају, да погађају биографије Војислава Илића, Ђуре Јакшића, Радоја Домановића…

Извлачила, из њих, садржај непрочитане лектире.

Радила је вежбе да што дуже говоре, обилазећи око теме, по примеру кише око Крагујевца, да што дуже издрже, а да не покажу колико не знају…

Ако није подстицала ђачку досетљивост, ценила ју је.

„То је стил. Ту пробија оно најличније”.

9. СТАРЕ ПОРОДИЦЕ

– Добила сам папагаја, учим га да говори! – хвалила се разреду Даница Јанковић.

Михаило се обавештавао из прве руке:

– Дико, није у реду, али да те питам, јесте мало је незгодно, да ли онај твој папагај уздише за мном по цео дан?

10. НОЋ МЛАДИХ ПАПАГАЈА

Зато је одлучено да се само среде најбоље могуће реченице које се могу упутити девојци, да се направи избор најбољих и за сваку прилику.

Одабране реченице ће бити написане на малим картончићима, које ће свако имати у џепу.

Михаилу Кнежевићу је припала та толико одговорна дужност да скупи и направи ИЗБОР ЗАГОНЕТНИХ И ЧУДОТВОРНИХ РЕЧЕНИЦА.

Зашто баш он? / … /

Није било занимљивијег нити неуспелијег удварања.

Али су ове реченице одличне за вежбање граматике 🙂 Све могуће врсте реченица према свим могућим граматичким категоријама 🙂 🙂 🙂

11. ПРОФЕСОР ПРЕМА МАНГУПИМА

– Очи су ти хладне.

– Најзад нешто схваташ.

– Осећам се као у сну!

– Шта хоћеш да кажеш?

– Твоје ми очи дођу као моја соба!

Како се после зимског распуста вратити у школску колотечину? Вечито ђачко питање 🙂

12. ПРЕСТУПНИ ДАН

Луди дан је почео сасвим обично. / … /

– Чекаћу те, вечерас, на трећем километру од града.

– На трећем километру? Ти си мало лети, лети?

– Пошто станујеш у центру, пожелео сам да те пратим кући.

13. ЛУПЕТАЊЕ ПОД РЕВЕРОМ

Са сигурношћу се може тврдити да у 4/2 није било ђака који није бар једном натерао неког професора да позелени.

Са друге стране, у гимназији „Милутин Ускоковић” скоро да није било професора који бар једном није изгубио нерве у 4/2.

Зашто скоро?

Постојао је један изузетак.

Пробисветима и пробисветицима из 4/2 успешно је одолевао професор математике Слободан Лазаревић.

14. КАФАНСКО КРШТЕЊЕ

– Чуо сам да имаш пет хектара земље у саксијама! – опетовао је Михаило. (Обрати пажњу на глагол ОПЕТОВАТИ. Признај да се први пут срећеш са њим :))

Моравски Карловци нису никаква значајнија метропола, како би се некоме, случајном или намерном пролазнику учинило, пошто би ишчитао имена кафана и кафаница.

Џакарта”, „Европа”, „Џерси”, „Париз”, „Баден Баден”, „Бристол”…

А у кафанама су послуживали све светски људи, судећи по надимцима:

Труман, Чомбе, Монти, Белмондо, Хамфри

15. НОВОГРАДЊА НА ОКУ

– Намеравам да променим свет, све из жеље да ми прође време – мудровао је Михаило Кнежевић.

– Упорно хоћеш да докажеш свој надимак Филозоф? Само настави, можда ћу ти једног дана и приметити! – пецнула га је Даница Јанковић.

– Ја уопште нисам стваран. Изашао сам из романа који си читала!

– Опа, бато, ко би реко!

– Опа, секо, пошто млеко!

Било је време матураната у априлу.

16. ЕКСКУРЗИЈА СА ПОГРЕШНОМ „ЛОКОМОТИВОМ”

Када једном умрем, нека ми се на гробу напише кратко и тачно: ОН ЈЕ И САДА НА ЕКСКУРЗИЈИ”.

Песма ПАТЊА

(аутор: један професор из Бања Луке)

А тко није

водио дјецу

у Загреб на Велесајам,

тај не зна

што је патња.

17. МАТУРСКА ФОТОГРАФИЈА

– Мене нема на тој фотографији – рекао је Михаило Кнежевић.

– Јесте да пролазе године, али се добро сећам да смо сви били на утакмици – тврдио је Слобеновић.

– Мене је професор Драгићевић избацио са часа. И са крајем утакмице, морао сам да напустим стадион.

→   →   →

ЛАЈАЊЕ НА ЗВЕЗДЕ – Милован Витезовић

Верујем да међу вама нема неког ко није гледао филм „Лајање на звезде”. Међутим, прочитати књигу – то је прави доживљај! Читањем књиге попунићете све „рупе” и разјасниће вам се све што вам није било јасно у филму. Притом не треба заборавити да ћете стварати сами слике и доживети садржај на свој начин, јединствен у односу на све друге.

Аутор књиге је Милован Витезовић. Родом је из Витезовића код Косјерића. Девица је у хороскопу. Значајан је за српску књижевност по песмама, романима, есејима, критикама, афоризмима. Такође је значајан и за српски филм и телевизију. Његова бројна сценарија улепшала су свакодневицу многима од нас. Објавио је око педесет књига у преко двеста издања. Његова су дела у бројним антологијама, а превођен и на многе језике широм света.

Ова књига пружа много могућности. Можете да размислите о њеним јунацима и дешавањима у њој, а онда да је проширите својом маштом. Можете себи објасните колико значе љубав и другарство, али и хумор и смех и да једноставно проширите свој угао гледања на свет. Радња овог епског дела, романа по врсти, одвија се у провинцији давне 1963. године. Забавиће вам хумористички делови у њој. За мене је свакако најсмешнији део књиге био необичан час професора Драгићевића на трибинама фудбалског стадиона. На својеврстан начин нам овај део указује на значај одговорности, али и смеха у ситуацијама када се чини да ствари треба посматрати озбиљно и некако одрасло. И у тим озбиљним ситуацијама можемо наћи занимљивији начин да решимо проблем, а и у таквим ситуацијама се стварају успомене. Тако су матуранти, главни ликови овог романа, направили најлепшу матурску слику која је касније изашла у спортским новинама „Темпо”.

Препоручујем вам баш ову књигу зато што је написана са више маште, више енергије и бољим приказом жељеног и најважнијег него што је осмишљен филм, иако је стваран према књизи. Желим да нагласим да је књига светиња и што се више књига прочита, већи се човек постаје. Ова књига буди разна осећања, али и размишљања. Повезао сам своје одељење са овом књигом, а сличности је много, што многи од вас најбоље знају. Наравно, разлика је занемарљива. У књизи су описани догађаји и доживљаји великих матураната. Пронашао сам се у великом броју њихових доживљаја, а мислим да ћете и ви 🙂

Сретен 8/1

(шк. 2013/2014.)

→   →   →

Advertisements

2 реаговања to “ЛАЈАЊЕ НА ЗВЕЗДЕ – Милован Витезовић”

  1. vukan028 21. децембра 2012. у 11:24 #

    Jedan od mojih najomiljenijih romana!

    • Силвана 21. децембра 2012. у 13:44 #

      🙂 🙂 🙂

      Ако будеш желео, можеш нам написати који су ти још романи омиљени, па да пишемо и о њима 🙂

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s