КЕКЕЦ – Јосип Вандот

2 јул

У моје време је ова књига припадала домаћој, југословенској, књижевности, па је зато нашла своје место у овом делу. Аутор ове дивне књижице је Словенац Јосип Вандот. Сећаш се Ивана Цанкара и његове приповетке „Десетица”?

Иначе, аутор је ову књигу наменио ћерки Јелици за Нову годину.

По овој књизи је 1951. године направљен и филм, а након њега следе још два филма. Иначе, филмови су направљени после ауторове смрти.

Занимљивост: 

Други филм – „Срећно, Кекец” > први словеначки филм у боји.

Трећи филм је снимљен 1968. године и зове се „Кекечеви трикови”.

У књизи се налази предговор који носи наслов: „Вандот је заиста био мали дјечак”. Да те не збуни (и)јекавица 🙂 Моју књигу је давне 1978. године објавила „Свјетлост” из Сарајева. Вандот је искрено волео своје јунаке, а децу међу њима сматрао је равноправнима са одраслима.

Он на њих не гледа као на несретну, плашљиву и нејаку дјецу којој треба тепати и коју треба чувати и од дашка вјетра. Он њихове поступке не сматра игром, безазленим и неозбиљним забављањем. У дјецу Вандот гледа људе који имају свој свијет, своје радости, бриге и планове, свој посао и понос као и одрасли”.

Коме је ово дело намењено?

У којој год групи да се нађеш, нешто ћеш научити ако прочиташ ову књигу 🙂

1

Кекец и пастир, чика Мишњек – прича о разним страшилима кроз Малу Пишенцу испод планине Мојстровке – сусрет са орлом – А онда застаде као прикован: очајно јецање и тихи позив у помоћ – човечуљак везан за букву – Беданец – мала шала

2

Тинка, Јерка, мајка и болесна мачка

О, Кекец, несрећни Кекец! Зар никад не можеш избити из главе своје будаласте бубице! Доносишнам бриге, само бриге…

Беданчева освета

3

И Кекец тада схвати да ће му бити још горе и да Беданец није човјек с којим би се могао нашалити. Па ипак, очи му не засузише”.

4

Кекец сазнаје ко је био везани човечуљак – Кособрин. „Плашљивац и зец. Задрхти и бјежи ако грана зашушти изнад њега”. Кекец први пут чује за Мену, сиротицу без родитеља.

5

Тужна Мена

Јутро је било ведро и хладно. По дрвећу и грмљу бјеше полегла роса. У кланцу не бјеше сунца. Само високи, стјеновити врхови на Беданчевој страни кланца сребрнасто су сијали и смијали се над усамљеном провалијом. Планински поток је жуборио између разбацаних стијена и бијелог пјешчаног спруда. Мена је јасно видјела плаву воду потока која је јурила преко стијена за тренутак се заустављајући у дубоком виру. Тамо у грмљу зацвркутала би понекад усамљена сјеница и скакутала с гране на грану. Дјевојчица је угледала малу сјеницу и мило јој се осмјехнула. Тä знала је да није сама у овој дивљини – о, и ситне птичице су ту, а гдје су ситне птичице, тамо нема страха ни осамљености”.

И тако редом, до дванаесте главе и 131. стране.

Шта је било до краја? Да ли је Кекец успео да спаси себе и несрећну Мену? Шта се десило са Беданцем?

Много је још питања, а њихов одговор налази се у овој књизи 🙂

Још једна занимљивост:

У моје време су се читале Дечје новине” и „Кекец”, који је био прави забавник за младе „од 7 до 77 година”. На страни „Слике мог СФРЈ детињства” можеш више прочитати о чему се писало у овом занимљивом листу.

Advertisements

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s