ПЉУСКОФОН – Миодраг Матицки

29 мај

Сретен Ђ. VI 1

(шк. 2011/2012.)

Ова књига ми је привукла пажњу својим насловом. Док сам разгледао друге књиге у нашој школској библиотеци, све време сам размишљао шта може значити овај наслов. И тако се баш ова књига нашла у мојим рукама. И признајем, много је утицао и број страна на мене, мада ме није оставио равнодушним ни поднаслов књиге – Роман за мали распуст. Књигу је објавио Букленд 2008. године, а написао ју је Миодраг Матицки.

Писац је рођен 1. новембра 1940. године у Великом Средишту код Вршца. Његов рад је везан за Институт за књижевност и уметност у Београду, чији је и директор три деценије. Учесник је и покретач бројних активности везаних за књижевност. Члан је редакција бројних научних часописа, а такође је и важно лице у Матици српској. Активности су му биле везане и за Задужбину Вука Караџића, Задужбину Доситеја Обрадовића и Задужбину Иве Андрића. Поред стручних и научних радова пише и песме, приповетке и романе.

Овај роман написао је 1995. године.

У мени је изазвао бројна размишљања о детињству и о свему што ме окружује. Представљен је један разред који много личи на мој, а кроз доживљаје и догађаје овог разреда представљена су разна тумачења детињства, осећања, породичних односа, школе и других појава које карактеришу свет најмлађих, али и одраслих учесника на том путу одрастања.

Занимљиви су и наслови поглавља:

  • Прва лекција тати

Упознао сам се са разредом главног јунака, али и размишљањем једног тате који никако није могао да схвати колико су сви у том разреду шашави и да другарство у њему није ни налик на другарство које он памти из свог детињства.

  • Сами (домаћи задатак)

Главни јунак овог домаћег задатка је Сами, чувени мајмун из београдског Зоолошког врта. О Самију сам много тога сазнао захваљујући страни Зоолошког врта у Београду.

  • Течино сироче

Ко је течино сироче? Сићушни Андреја, један од занимљивијих ликова у овој књизи.

  • Гаврило

Тамарин млађи брат. Права напаст!

  • Жута мрља

Поглавље које осликава љубав према животињама, али и све догодовштине које иду са том љубављу. У онда се, наједном, свима њима указао Жућа. Био је више црн, сив, а жуто му је било само око њушке, што је, према татином мишљењу, указивало на траг неке расе, а све остало је било на њему уличарско и никакво. Џукац.

  • Сусрет са Дринком

Љубав према животињама протегла се и на љубав према коњима и хиподрому. А тамо их је чекала на животном путу – Дринка. О коњима сам сазнао свашта нешто захваљујући Википедији, а заинтересовало ме је што се део радње дешава на београдском хиподрому, па сам се на званичној страни хиподрома информисао детаљније о њему.

  • Рингишпил

Муке на првом јахању и оштроуман закључак: „Како се брзо расте на коњу”. И вечито питање, недоумица, неверица: „Зар ћу одиста, кад одрастем, заборавити све њих на овоме свету, Смиљку, Андреју, Тамару, Буду”.

Најизраженија супротност у размишљању родитеља и деце. Ко преживи, причаће 🙂 „А снег је вејао у очи и крцкао под ногама. Белио се и блештао чак и под мутним сијалицама…

  • Дринка гута дугмета

Чувени пар корњача, Ћира и Ћирица, продаван сто пута. Ма не! Толико пута да су и родитељи приметили да је ту нешто нерегуларно.

  • Добри сан

… потиче из дупље огромног Доброг дрвета које расте у оној великој Доброј земљи без граница, па зато људи и не знају где се налази и са којим се земљама граничи”.

Свашта падне деци на памет кад су болесна, а посебно од малих богиња. Наравно, деци је то уживање, али не и њиховим родитељима. „Батине које су уследиле…

  • Француски ђак

Ово поглавље је посвећено Тамарином деди Илији. А шта значи то – француски ђак?! То само Тамара уме да објасни 🙂

  • Опклада

Уображени људи и опклада са њима. Као да је важно што неке аутомобиле одликују следеће карактеристике: турбо, сто педесет коња, инџекшн, за седам секунди направи стотку?! Много је важније нешто друго. Само што људи често не схватају шта је то.

  • Срђан Дракула

Поглавље посвећено дечаку који није позиван на рођендане, који је и своје другаре редовно излуђивао. Међутим, баш без њега таквог нису могли. Ако ништа друго, шта год да је неко урадио, све је било ситница у односу на оно што је Срђан учинио.

  • Прва трка

Јасно је о чему је реч, али је реченица са пуно значења оставила на мене посебан утисак: „И тако, препуна утисака, осетим као да одједном нисам сасвим ту, са свима њима, као да их све посматрам кроз некакав прозор из којега они мене не могу да виде”. Величанствен доживљај, зар не?

  • Последња лекција тати

Замислите фијакер који нечујно клизи Улицом кнеза Михаила. А онда следи последња лекција тати и главна порука ове књиге.

Али дотле морате доћи сами 🙂

Много је ликова у овој књизи који су били вредни моје пажње: деда Илија, Реља, комшија Влада… Али је једно сигурно: ученици овог разреда су најинтересантнији. Читајући о њима, мислећи на своје одељење, упоређујући своје искуство са њиховим… И прође мали распуст.

Сретен Ђ. VI 1

(шк. 2011/2012.)

≈ ≈ ≈ ≈ ≈

≈ ≈ ≈ ≈ ≈

Advertisements

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s