ДВАДЕСЕТ ХИЉАДА МИЉА ПОД МОРЕМ – Жил Верн

31 дец

ЖИЛ ВЕРН

→   →   →

О Жилу Верну се много зна, а знам да и ти много знаш о њему:

→   →   →

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

→   →   →

Волим авантуристичке романе, тако да мојој срећи није било краја када сам завршио са читањем овог романа. Наставница нам је причала да је Жил Верн писао многе књиге и што пре ћу потражити наслове које нам је препоручила. Узбудљиво путовање кроз роман почиње од оног тренутка када је понуђен велики новац за храброг харпунисту који ће их ослободити једног злог кита. Нико није ни слутио да је реч о подморници. Укрстили су се путеви професора Пјера Аронакса и капетана Нема у водама Атлантског океана. Капетан Немо је био добар домаћин, а итекако је био упознат са значајем професора  Аронакса у научном свету. Доктор Аронакс је био пресрећан због могућности да види све оно о чему је као научник маштао. Није било особе на свету којој би поверовао да ће видети све то што види, почев од унутрашњости Наутилуса. Нема сврхе да препричавам све њихове догодовштине. Роман се мора прочитати. Нисам сигуран ко ми се више у роману допао. Да ли желим мудрост професора Аронакса или неустрашивост капетана Нема? Или бих да будем и један и други? Завршио сам роман, а и даље нисам сигуран ко ми се од њих више допада. Читајући овај роман Жила Верна схватио сам да је истина да на нашој планети има највише воде. Мало је срећника који могу видети већи део планете. Али захваљујући Жилу Верну, све те лепоте наше планете нису више тако далеке и недостижне.

Павле Р. 5/1

(шк. 2011/2012.)

→   →   →

→   →   →

Ако те занима више…

  • Жил Верн – Често постављана питања
  • Фотограф Брајан Скери фотографише живот изнад и испод таласа – како сам каже, и ужас и чаролију океана. Делећи запањујуће, интимне фотографије подводних створења, показује како моћне фотографије могу да помогну да дође до промене.

Брајан Скери открива сјај океана – и страхоте

→   →   →

Ова књига је оставила велики утисак и на Јована Ћ. VI 3.

Уживајте, па по књигу 🙂

Једна од најзанимљивијих и најлепших књига коју сам прочитао управо је књига „Двадесет хиљада миља под морем”. Написао ју је француски писац Жил Верн. У овом роману има много занимљивих делова, авантура и ликова. Представићу вам оне који су по мом мишљењу најзанимљивији и који су ми се највише свидели. Можда ће се свиђати и вама.

Први део који ми се највише свидео је онај у ком главни лик Пјер упознаје харпунисту Неда Ланда, а посебно ми се допало када су се њих двојица спријатељили.

Други део који ми се највише свидео је онај у ком су Пјер, Аронакс, његов слуга Комсеј и Нед Ланд заробљени на подморници званој Наутилус. Овим именом су касније названи и неки други бродови. Појављује се група људи који причају на различитим језицима. Прво су комуницирали са њима на енглеском и француском, а касније је Аронаксов пријатељ Консеј са њима причао на немачком, Аронакс је са њима причао на латинском, али није ни то вредело. На крају се испоставило да је међу тим људима било неколико Ираца, неколико Словена и један Грк. Мислим да је баш лепо када људи знају многе језике. Никад се не зна у којој нам ситуацији може бити потребно знање неког језика.

Трећи део који је на мене оставио посебан утисак је део у коме сам читао о тројици пријатеља која су успела да кришом побегну са Наутилуса. Запутили су се у Норвешку, земљу коју бих тако радо некад да посетим.

Лик који ми се највише допао био је Пјеров слуга Консеј. Код њега ми се допало то што је знао немачки и то што је на чудан начин причао са својим господаром. Не знам шта је у њиховој комуникацији чудно, али ме је одушевило колико је овај слуга самоуверен и уме да цени себи. Вероватно верује у изреку да се себе треба ценити како би нас ценили и други.

Лик који ми се није допао је капетан Немо. Код њега ми се није допало то што је био јако зао. Уништавао је невине лађе. Истеривао је неке своје идеје, а притом није мислио на друге људе. Мислим да је лепо што је толико тога знао, али се не слажем са његовим виђењем правде.

Писац је у мојим очима остао као непревазиђени мајстор научне фантастике. Код њега ми се највише свидело то што се у његово време није знало за подморнице и ракете, а он је својом маштом створио читав један непостојећи свет.

Као што лекари препоручују људима лекове, ја вама препоручујем да прочитате роман „Двадесет хиљада миља под морем”. Веома је занимљив. Мислим да му ниједна верзија филма није верна. Уствари, кад год сам гледао филмове снимљене по овој књизи, остао сам разочаран. Прочитајте је. Верујте, нећете се покајати.

Јован Ћ.  6/3

(шк. 2012/2013.)

→   →   →

20.000 миља под морем

Жил Верн

Жил Верн је француски писац. Углавном је познат по романима за децу, али је свакако везан за дела научне фантастике. Родио се 1828. године у француском граду Нанту. Од малена је важио за маштовито дете. Његовом срцу је била посебно драга књига о барону Минхаузену. Био је опчињен путовањима па није чудо да му је омиљени предмет био географија. Још као мали је упознао на летовању у селу морнара који је обожавао да измишља разне пустоловине. Дете као дете, и Жил је под утицајем ових прича једног дана одлучио да побегне од куће. Машта дечака широм света изгледа да на водећем месту има пустоловину. Сетите се и других: Робинсон, Том Сојер, Стриц, сам Нушић, рибар Палунко и други 🙂 Некако успева да се омили једном капетану па је овај решио да га поведе за Индију као бродског „малог”. Међутим, и њему је једно „али” покварило предстојећу авантуру. Отац је успео да га врати кући. Разочаран, Жил је ипак обећао мајци да више никад неће путовати. Обећање није испунио 🙂 Пут га је водио све даље и даље, па је стигао и до Америке. Обогатио се захваљујући својим књигама па је зарадио и читаву јахту, а једна о његових јахти је касније постала власништво Црне Горе и црногорског кнеза Николе. Интересантан је податак да је то прво пловно тело под црногорском заставом. Постоји тврдња да Верн никад није напустио своје родно место осим у машти. Мени је та тврдња много симпатичнија јер у том случају се може јасно видети колика је моћ маште 🙂

1У вези са овим писцем је интересантно и то што је био заљубљеник у позориште. Како су године пролазиле, њега су све више привлачила открића, даљине, пловидба… Књижевну каријеру је почео романом „Пет недеља у балону”, а потом следе романи „Авантуре капетана Хатерса” и „Путовање у средиште Земље”. Од поларне пустиње до средишта Земље, преко месеца и подморнице. Па ви видите 🙂 Није ништа онда чудно што нема језика у Европи на који његова дела нису преведена. Сложићете се да је најзанимљивије то што су се творевине из његових дела преточиле у стварност 🙂

Радња романа је везана 1866. годину. Неки морнар прича о „чудовишту” у облику вретена које повремено светли. Други су били убеђени да је реч о острву или већем гребену. Опет, неким другим људима је то чудо личило на чувеног белог кита Моби Дика, становника Леденог мора. Заплет књиге почиње када марта те исте године ово чудовиште оштети два брода. Више није било места нагађањима. Морало се уништити то чудо у водама. Дигла се читава јавност и власти нису виделе друго решење него да оснују експедицију која ће решити овај велики проблем. Тада на сцену ступа фрегата „Абрахам Линколн”. Један од укрцаних био је и господин Пјер Аронакс, професор природних наука из Париза, кога је позвао лично министар морнарице. Главнокомандујући је био Фарагат, неодвојиви део овог брода. Између осталих, укрцао се и Нед Ланд, најпознатији океански ловац. Три месеца су они обилазили север Тихог океана, али није било ни трага ни гласа од чудовишта. Сви су већ били спремни да дигну руке од потраге. Сви осим капетана Фарагата. Још им је само три дана остало до повратка кући. И тада је Нед Ланд спазио то чувено чудовиште. Застрашујуће делује тренутак када се чудовиште просто игра са посадом. Нестало је светлости, а два огромна водена млаза ломила су све пред собом и обарала запањене људе на броду. У трен ока су се професор Аронакс, његов слуга Консеј и Нед Ланд нашли у води. Некако су успели да се докопају спаса. Како? Ни мање ни више – нашли су се на чудовишту. Схватили су да оно није дело природе већ човека. Настала је нова мука. Шта ако ово чудо зарони?! Страх је владао код свих њих, али једини је Нед био тај који није могао да поднесе ту неизвесност. На памет му није падало да се само препусти судбини. Лупао је, лупао и дозивао. (Не)очекивано се подигао један поклопац и из унутрашњости чудовишта су изашли неки људи. Сместили су их у кабину, али тројици бродоломника ништа није било јасно и даље. Наиме, нису разумели језик својих ‘домаћина’. Ни од какве користи им није било професорово познавање француског и латинског, а испоставило се да им ни немачки слуге Консеја ни енглески Неда Ланда ништа није значио. Нед је у потпуности показао своју природу: гладан као пас, љут као рис и жељан слободе. Идеје су му стварно биле врхунске. Решио је да побије посаду 🙂 Наравно, само су то биле његове пусте жеље. Упознали су капетана Нема. Запањио их је идејом да буду слободни на подморници, али да се одрекну идеје да се врате на копно. Нико није, наравно, био за то, а посебно Нед Ланд. Испоставља се да капетан Немо познаје професорово дело. Дивио се његовом знању и успеху. Тврдио је да професор зна највише међу научницима, али да не зна ни делић. Једини начин да упозна море у потпуности јесте да остане на овој подморници. Научник у професору је оберучке желео да прихвати ту јединствену понуду. И тако је кренуло њихово путешествије под водом. Све што су користили било је плод мора: одела која су добили била су од конаца морског биља, душеци су били од морске траве, зуби кита су послужили за писање, а мастило је било од сипа. Имали су чак и цигарете 🙂

Заједно са поменутим јунацима отиснућете се на незабораван пут, чак 20.000 миља под морем. Упознаћете подморницу тако добро да ћете моћи да је нацртате. Упознаћете и њеног капетана. Испоставиће се да је он бунтовник и осветник, али и велика сањалица. Негде сам прочитао да је капетан Немо потомак стварне особе. Наводно, он води порекло од султана Типу-сахиба, владара последње слободне државе на југу Индије, који је погинуо у рату с Енглезима 1799. године. Колико ће вам се допасти капетан Немо, могу само да претпоставим. Једно је сигурно – са њим свакако није никада досадно. „Био је висок, отменог држања; његове црне очи гледале су са некаквом хладном сигурношћу и продирале су чак у душу. Из његовог погледа зрачио је врло енергичан и храбар човека. Изгледао је горд; чело му је одавало високе мисли и велику отвореност. Нисам могао да оценим да ли је имао 30 или 50 година. Немо је моћан и богат човек који се одрекао људи, копна, чак и сопственог имена. Из мора узима све што му је потребно: од енергије до хране и сировине за одећу. Врстан је познавалац технике, физике и других наука, многих језика и уметности. То је особа снажног духа”. Тек при крају свог боравка у подморници професор Аронакс, а и ми, сазнајемо да је капетан остао без жене и деце и да је његово срце пуно патње. Ту патњу успешно прикрива, али то прикривање не умањује његову тугу. Оставићу вас да се сами дружите са њим и са осталима. У случају да волите авантуре, а верујем да је тако, спасаваћете једног сиромашка, ловца на бисере, помагаћете побуњеницима са Крита, туговаћете за погинулима, уништаваћете ратни брод, шетаћете се улицама чувене Атлантиде, упознаћете се са различитим инструментима… Читава једна игрица на рачунару, али и много, много више од тога. Ваша машта ће пловити неистраженим пределима, сами ћете дочаравати себи те неистражене дубине морске и вратићете се у сигурност своје собе испуњени неким чудним усхићењем и заносом. Стећи ћете четири пријатеља за цели живот. Тако су другачији од свих људи које познајете и памтићете их заувек. Капетан Немо ће сигурно у вашим мислима имати посебно место, али ћете пуно тога моћи да научите и од слуге Консеја. Практична страна његове природе је нешто чему би требало да тежи сваки човек који жели да проведе свој људски век у миру са околином и самим собом. С друге стране, авантуристичка природа Неда Ланда научиће вас да није поента да се живот проживи без узбуђења. Морају се стварати успомене за старе дане 🙂

И тако…

Читали смо одломак у петом разреду, ја сам вам понешто сад рекао, сигурно сте гледали бар једном филм снимљен по овој књизи… Али је најбољи доживљај садржаја ове књиге ако пронађете књигу и – прочитате је. Не може вам неко други створити бољу слику од вас самих. Па чак ни ја 🙂 Ваша машта ће вас провести кроз ову велику пустоловину, своје ћете слике дуго, дуго чувати у сећању. Зато треба да прочитате ову књигу.

К. Никола 8/1

(шк. 2014/2015.)

→   →   →

Advertisements

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s