ДОЖИВЉАЈИ ХАКЛБЕРИЈА ФИНА – Марк Твен

8 јун

Подсећања ради, Марк Твен је један од најпознатијих америчких писаца и хумориста у светској књижевности.

Он је први писац америчког Дивљег запада.

Рођен је 1835. године на Флориди, а умро је 1910. у америчком граду Редингу.

При рођењу добио је име Клеменс Семјуел Лангхорн, а касније узима име Марк Твен (сети се: псеудоним – измишљено име).

За 75 година, колико је живео, бавио се разним пословима.  

Пре него што је постао писац, био је бродар на Мисисипију. Учио је и типографски занат, а ишао је и у Калифорнију у потрагу за златом. Био је новинар и предавач, али и велики путник. Путовао је по Европи и Средњем истоку. Неоспорно је да је водио занимљив живот, пун пустоловина.

Детаљније о Твеновом животу и делу прочитај на страни: Марк Твен.

То богато животно искуство научило га је много чему што је несебично поделио са својим читаоцима. Прочитај ове његове мудре реченице. Можда ће ти бити од користи!

  • Дај сваком дану шансу да буде најлепши у твом животу.
  • Истина – то је најдрагоценија ствар коју имамо. Служимо се њоме штедљиво.
  • Бити добар је племенито. Учити друге да буду добри још је племенитије.
  • Не иди около говорећи како ти свет дугује живот. Свет ти не дугује ништа. Он је настао први!
  • Потребни су ти и непријатељ и пријатељ да те ране у срце; један да те клевеће, а други да ти то јави.
  • Човек који не чита добре књиге нема никакве предности над човеком који их уопште не зна читати.
  • Боре само означавају место на ком је био осмех.
  • Све што ме занима јесте да је човек људско биће. То ми је довољно; он не може бити ништа горе.
  • Ако прихватиш изгладнелог пса и нахраниш га, он те неће ујести. У томе је разлика између пса и човека.
  • Будимо захвални будалама. Да њих нема, ми не бисмо успели.
  • Човек с новом идејом је лудак све док та идеја не успе.

Бројна су Твенова дела, почев од романа Доживљаји Тома Сојера(објављен 1876. године) са којим се ученици сретну још у петом разрду, али свакако треба прочитати и друге његове књиге. Незаобилазни родни крај је упечатљиво приказан у роману „Живот на Мисиспију”, објављен 1883. године. Толико је путовао и свашта је доживео те није морао много да измишља док је писао. Већина описаних догађаја је аутобиографског карактера што је умногоме допринело уверљивости његових романа. Није чудо што је превођен на бројне светске језике. Посебно су занимљиви његови путописи, а можда је највећа вредност његових дела у хумору. Додуше, у књизи „Јенки на двору краља Артура” и није тако весео. Занимљиве су и друге Твенове књиге:

            

→   →   →

Овај роман је сигурно један од Твенових најлепших романа који одушевљава читаоце широм света. Објављен је 18. фебруара 1884. године, али и дан-данас изазива пажњу и читалаца и књижевних критичара. Тако је један од изучавалаца живота и дела Марка Твена рекао да је употреба речи „црња” приморала у више наврата бројне школе у Америци да прекину са изучавањем ове књиге. Спорна реч се помиње чак 219 пута и замењена је речју РОБ. А онда су на сцену ступили читаоци: стотине њих се жалило због ових измена.

Из самог наслова види се да је главни јунак Хаклбери Фин и он у првом лицу прича своје доживљаје, па се читаоци осећају као да су усред свих дешавања. Иначе, нераздвојни је Томов друг, па после књиге о Тому Сојеру, мало је читаоца који не пожеле да се детаљније упознају и са Хаком, али и да наставе дружење са Томом.

И радња овог романа везана је за Твенов родни крај. Све се дешава на реци Мисисипи. У то време су у Америци постојали робови, те Марк Твен користи овај роман да прикаже своје размишљање о ропству. Наравно, писац је на страни робова. Робове представља Хаков друг Џим. Њих двојица користе сплав и реку Мисисипи и одлазе у бројне авантуре. Путовање је везано за период између 1835. и 1845. године.

Роман говори и о значају правог пријатељства у животу сваког појединца. Тако, на једном месту, Хак прича о свом другу: „Мислио сам о нашем путовању низ реку и за све време био ми је Џим пред очима. Дању и ноћу, некад на месечини, некад у бури, а ми пловимо, и разговарамо, и певамо, и смејемо се. Нисам се могао сетити било чега што бих му могао замерити.

Напротив! Гледао сам га како будно стражари за време моје смене уместо да ме зове, како бих ја могао даље да спавам. Увек ме је звао дететом и угађао ми је. За мене је чинио све чега би се сетио. Увек је био добар. И најзад се сетих како ми је био захвалан кад сам га спасио рекавши оним људима да на сплаву владају велике богиње”.

На другом месту можемо прочитати њихов дијалог, на први поглед смешан, занимљив, а на други поглед – дијалог који отвара бројна питања, што нас враћа на међуљудске односе оног доба:

– Слушај, Џиме, говори ли мачка као што говоримо ми?

– Не, мачка не говори.

– Добро, а крава?

– Не, ни крава не говори.

– А говори ли мачка као крава или крава као мачка?

– Не, не говори.

– Природно је и право да свака од њих говори другачије, је ли?

– Наравно.

– Зар онда није природно да мачка и крава говоре другачије него ми?

– Баш тако.

– Добро, а зашто онда не би било природно да један Француз говори другачије од нас? Одговори ми на то!

– Је ли мачка исто што и човек, Хак?

– Није.

– Добро, онда мачка и не може да говори као човек. Је ли крава исто што и човек? Је ли крава исто што и мачка?

– Не, она није ни једно ни друго.

– Добро, онда крава не може да говори ни као човек ни као мачка. А је ли Француз човек?

– Јесте.

– Лепо! Зашто онда не говори као човек? Реци ти мени то”.

Занимљива сцена је када Хаклбери и Џим налазе насукани брод. Радозналост им не да мира и одлазе да виде шта има на том насуканом броду. Схватају да је брод у власништву разбојника и брже-боље беже, али – њиховог сплава нема. На срећу, послужили су се чамцем разбојника и успевају да побегну, а успут проналазе и свој сплав. Одлазе до најближег града где обавештавају стражу о постојању таквог брода.

Помисли на Хаково детињство и радуј се свом детињству. Његово је детињство само по себи тужно. Живео је са оцем алкохоличарем, који га је свакога дана тукао. Није му давао да иде у школу него је морао са њим да иде у риболов. Тешко да ти ово може звучати добро!

Најбољи друг му је, наравно, Том Сојер. Подједнако су знатижељни и заједно иду из авантуре у авантуру. Њих двојица су и помогли Џиму да побегне из бараке у којој је био затворен. Копали су рупу испод бараке све док нису стигли тачно испод Џимовог кревета. Том ни у овој опасној ситуацији не одустаје од својих авантуристичких идеја. Предлаже Џиму да се потпише на зиду бараке јер су то чинили сви затвореници. Није ту крај њиховој авантури. Тек почиње! Јуре их мештани наоружани пушкама. Срећом, успели су да стигну до сплава и да одвеслају даље од љутитих људи. Велики јунак, Том Сојер, погођен је у ногу, али на срећу, рана није страшна.

Путовање сплавом, као и свако друго путовање, идеална је прилика за бројна пријатељства. Тако упознају још једног роба кога је госпођа Вотсон хтела да прода. Заволео је Хака попут брата. Маштао је о слободи и послу којим ће се бавити, а највећа му је жеља била да ослободи своју жену и децу, такође робове.

У току путовања нису наилазили само на добре људе.

Наишли су и на двојицу лажова. Невероватно, али у питању су били старац и дете. Старац је тврдио да је наследник једног војводе, а дете је тврдило да је краљ. Наравно, нису баш Хак и његови пријатељи толико наивни да поверују у то. Старац и дете су већ били познати у крају као такви и није чудо да су на крају ухваћени и кажњени.

→   →   →

И још много је авантура у овом роману… Не вреди, мораш до библиотеке и узети књигу!

→   →   →

И да, ако те је заинтересовала тематика ропства, обавезно потражи и књигу

„Чича-Томина колиба” Харијете Бичер Стоу.

Advertisements

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s