АУТОБИОГРАФИЈА – Бранислав Нушић

23 мај

О Браниславу Нушићу се пуно тога пише и пуно тога се зна. Али никад није сувишно прочитати још једном основне податке о њему на Википедијиној страни:

БРАНИСЛАВ НУШИЋ

♥   ♥   ♥   ♥   ♥

Са овим аутором и његовим делом први сусрет ти је био још у нижим разредима основне школе.

Потом су у петом разреду анализирана следећа Нушићева дела:

На основу овог одломка настао је и наш ђачки драмски комад – КИРИЈА.

У шестом разреду следи анализирање одломка из Нушићеве „Аутобиографије” – „Прва љубав”.

Касније долази на ред одломак из једночинке „Аналфабета”.

И на крају основне школе, у осмом разреду, долази на ред Нушићева комедија „Сумњиво лице”.

♥   ♥   ♥   ♥   ♥

♥   ♥   ♥   ♥   ♥

АУТОБИОГРАФИЈА

♥   ♥   ♥   ♥   ♥

Погледај филмић на Јутјубу:

Аутобиографија

♥   ♥   ♥   ♥   ♥

СРПСКИ ЈЕЗИК (одломак)

Сећам се, нпр. мојих мука да научим пети падеж од именице: пас. Сви остали падежи ишли сукојекако, али пети падеж једнине (покојни звателни) никако ми није ишао у главу, нити сам умео да га погодим.

И не само мени, већ и свима у мојој околини, задао је тај падеж главобољу. Мој најстарији брат, који је већ био у старијим разредима, изгледа да се провукао и није  у животу имао посла са том именицом; мој млађи брат ми рече да је од именице пас пети падеж: куче. Отац ми није умео казати ништа, пошто граматика нема никакве везе са трговином, већ изгледа да ту чак важи правило: што мање граматике, то више зараде.

Питао сам и бакалина, нашег  комшију, пошто сам му претходно објаснио да се петим падежом зове, и он ми рече:

– Ја кад вабим куче, ја му кажем: куц, куц, куц! А кад га терам, ја му кажем: шибе! А Бог ће га свети знати који је то падеж!

Питао сам најзад и господина проту, једном приликом када је био на вечери код нас, верујући необично у његову ученост, па се и он збунио и није умео да ме научи.

– Пети падеж, пети падеж! – узе да замуцкује прота, бринући се да пред мојом породицом сачува ауторитет учена човека. – Па колико падежа ви учите?

– Седам.

– Седам! – зграну се прота. – Е, то је много, то је баш много!

– Много! – уздишем и ја.

– Ја не знам само – окреће се прота мојим родитељима – што ће им толики падежи. То је просто професорски бес. Узмите само једна Немачка, колико је то пространа и силна царевина, па нема више него четири падежа, па онда Француска, па Енглеска, све велике и моћне државе, па немају више него четири падежа. А шта смо ми, једна такорећи мала земља, тек неколико округа, па седам падежа. Па зар то није, молим вас, бес кад се не простиремо према своме губеру?

♥   ♥   ♥   ♥   ♥

И друга „бољка” – Математика 🙂

♥   ♥   ♥   ♥   ♥

Аутобиографија, Бранислав Нушић

Баш сам се насмејао читајући ову књигу. Насмејала ме је до суза. А шта сам друго и могао очекивати кад знам да је наш највећи комедиограф управо Бранислав Нушић?! Од њега се и могло очекивати овакво дело.

И запамтите, ово није аутобиографија. Тако бар каже моја наставница 🙂 Само се тако зове. Ово је прави дечји роман. Нушић дели са нама своје доживљаје из детињства. Почиње још од времена кад је био беба. Није могао да опрости свом оцу, трговцу, што је банкротирао и што су се из Београда преселили у Смедерево. Касније му је било јасно да то и није било тако лоше. Што се тиче његовог рођења сазнајемо да се родио у поноћ. Како се онда може рећи да је угледао светлост дана 8. октобра 1864. године?! Па угледао је светло свеће 8. октобра 1864. године. Јасно је да је просторија у којој се родио била лоше осветљена. Није чудо што је бабица мислила да се родила девојчица. Тек су следећег јутра установили да је дечак. Док нас упознаје са овом чињеницом, записао је и коментар да би био плодна жена као што је плодан писац. Рођен је исте године када је умро Вук Караџић. У Нушићевој глави је увек живела мисао да су њих двојица због тога некако повезани. Одувек је желео да буде као Вук. Замислите, чак је предлагао својим другарима да му пребију ногу како би ходао као Вук.

Много бих тога још могао да напишем што сам запамтио и чему се увек насмејем. Али је то беспотребно. Што бих то ја радио ако ви можете прочитати књигу и смејати се док је читате?! Ову књигу је аутор завршио реченицом: Збогом и будите пажљиви. То вам и ја на крају могу рећи. Будите пажљиви док читате ову књигу. Ако не будете пажљиви, промаћи ће вам многи детаљи који би вас сигурно насмејали. Као што рекох, ово су само делићи књиге. А књига ће вам се сигурно допасти 🙂

Алекса Р. 6/2

(шк. 2012/2013.)

♥   ♥   ♥   ♥   ♥

Advertisements

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: