МАГАРЕЋЕ ГОДИНЕ – Бранко Ћопић

22 мај

Готово да нема човека који није чуо за великог Бранка Ћопића.

О његовом животу и делу можеш се информисати на страни Википедије: БРАНКО ЋОПИЋ.

На овој страници може се прочитати и да је био члан САНУ, па погледај и њихову страну: Бранко Ћопић.

Сигурна сам да ће ти се допасти и његова позната песма:

Мала моја из Босанске Крупе

(Јутјуб)

♥ ♥ ♥ ♥ ♥

Било да верујеш или не, али ускратићеш себе за велико задовољство ако не прочиташ ову књигу. Књига која обележава детињство и учи читаоце вредностима за цели живот.

Још једна група дечака која се памти. Тема је искрени свет дечака с почетка 20. века који се са светом упознају у оближњем граду Бихаћу, у конвикту или интернату.  (Знаш ли шта је конвикт или интернат?)

Град је близу родног села, али је за дечаке далеко, далеко од родног села и најмилијих. Реч је о Бихаћу. Ако желиш да сазнаш нешто више о овом граду, погледај Википедијину страну – БИХАЋ.

На почетку писац говори са нескривеном тугом:

„Било је то петог новембра 1942. године.

У сам сутон зауставих се пред одавна невиђеном, а тако знаном зградом. Интернат је ћутао, мрачан и пуст, полупаних прозора. А како је некад врио и тутњао од жагора, вике и неуморне ђачке трке!

Гдје ли сте сад, негдашњи моји другови? Гдје си, Крсто „Буво”, Хамиде „Русу”, Дуле Дабићу „Хајдуче”? Зашто се не јавите старом другу? Доста смо хљеба заједно појели, извукли море казни, наскитали се, напричали, наиграли. Гдје ли сте то отишли, какве ли вас игре одвукоше да ме више не чујете?

Тишина. Нико не одговара, ћути интернат, изрешетан, мрачан и пуст.

И те вечери, петог новембра 1942, ја се пред опустјелим замрлим интернатом зарекох да ћу једног дана испричати најмилије успомене из својих ђачких дана”.

И тако је настао овај роман… И води читаоце у свет детињства, безбрижних догађаја, вечних сећања…

У интернат су долазили углавном дечаци из сиромашних породица, али им није недостајао богати дух и спремност на шалу и смех. Био је тежак само први дан, дан одласка од куће: „Гимназијалац! Слаба утјеха. Далеко од свог села, од куће, од мајке! Можда их више никад нећу видјети! На ту помисао незадрживо ми линуше сузе, бујне, четвероструке, просто да прецркнем”.

Права порука овог романа можда је сажета баш у изреци: Младост – лудост! Весели дечаци муче муку с проблемима примереним њиховим годинама, а с друге стране, показују неочекивану зрелост. Довољно су зрели да заштите своја права борбом против префекта, суровог и злог према њима, на пример. (Ко је префект, шта мислиш?)

Сваки дечак је понаособ занимљив и другачији.  Свих њих се писац сећа, за сваког од њих везује сијасет догодовштина и осећања. На пример, о Дулету Дабићу Хајдуку, од милоште званом Де-Де-Ха, каже да је у конвикту кружила песма:

Колико је у години дана,

толико сам откључао ормана.

Колико је на кокошки пера,

толико сам покрао кофера.

Колико је Срба и Хрвата,

толико сам провалио врата.

Једини кофер који је у конвикту био откључан и у који Дуле готово није ни завирио, то је био његов сиротињски кофер, без браве, готово празан. Оно ствари што је имао, све је држао у ладици свога стола, у учионици: пар веша, двоје чарапе, пешкир и мало школског прибора.

Верна пратиља њихових дечачких дана била је злогласна ЦРНА КЊИГА:

„Какви ли су, у ствари, изгледали ти наши велики гријеси и преступи због којих смо тако сурово кажњавани, да остајемо без хране и шетње, онога што је дјетету најпотребније, може се добро видјети из њиховог пописа у црној књизи.

Ево, на примјер, шта је записано само једног дана, у току нашег двочасовног учења:

  • Крсто Бабић провлачио се испод стола.
  • Баја ловио муве и бекељио се на сијалицу.
  • Дуле Дабић вадио нож на Бају.
  • Хамид се боцкао оловком и протурао цедуљице.
  • Гојко Цукан заспао над књигом.
  • Милан Снашица везао Гојка за ногу од стола”.

Бобо Гица, Смрдоња – јасна обележја дечака супротних нашој веселој дружини. Шта са њима?! Занимљиво је прочитати, а научићеш како се ваља носити и са оваквима.

Долазак близанаца, браће Мандић, Ранка и Бранка, убрзао је одлуку о отпору према префекту и црној књизи. Читава акција, договори, узроци и последице…

Какав би то свет детињства био да нема љубави, ђачких споменара…

♥ ♥ ♥ ♥ ♥

И тако у недоглед!

Много је догађаја којима се читаоци стално враћају… И уче…

Нико не може оспорити васпитни карактер ове књиге, мада је први утисак да читаоцима нуди само смех. Упоредимо ли јунаке ове књиге и њихове доживљаје са временом садашњим и нама самима, отварају нам се теме за бројна размишљања.

Размисли о некима:

Упореди детињство ових дечака са својим, своје несташлуке са несташлуцима ове занимљиве групе дечака. Колико уопште има сличности? Да ли знаш разлоге за то?

Да ли је новац сам по себи битан? Колико квалитет живота зависи баш од новца? Сети се делова књиге где се јасно види да је новац најважнији.

Познајеш ли децу налик Боби Гици и Смрдоњи? Имају ли они неке посебне надимке? Какав је твој однос и однос друге деце према таквима?

Сигурно познајеш неке близанце. Сети се неке занимљиве догодовштине у вези са њима. Можеш ли их упоредити са браћом Мандић?

Одувек су незаобилазне у животу деце похвала и казна. У књизи смо се упознали са казном и чувеном црном књигом. Како функционише похвала и казна у твом доживљају школских дана? Упоређујући са књигом, које је твоје размишљање по том питању?

Споменари постоје одвајкада. „Ко се воли, тај се пише”. Какво је твоје искуство са споменарима? Да ли уопште постоје данас? Представљају ли суму преписаних изрека и стихова или су производ личног стваралачког духа власника и оних који се уписују?

Много је питања, заиста. Верујем да ћеш се  након читања сетити и ти многих. Ко зна у ком ће правцу ТЕБЕ одвести размишљања. Подели их са нама.

Уживај у књизи!

♥ ♥ ♥ ♥ ♥

ЗАНИМЉИВОСТИ

У ВЕЗИ СА КЊИГОМ

♥ ♥ ♥ ♥ ♥


  • МАГАРЕЋЕ ГОДИНЕ су некима послужиле и као инспирација за сопствено књижевно дело. Можда ћеш и ти добити инспирацију 🙂

♥ ♥ ♥ ♥ ♥

МАГАРЕЋЕ ГОДИНЕ

Бранко Ћопић

Један од наших највећих писаца, Бранко Ћопић, родио се у једном босанском сеоцету Хашани под планином Грмеч. Написао је велики број дела, али најлепше књиге написао је управо када је писао за децу.

Рoман „Магареће године” описује нам тај чудесни Ћопићев свет из његових дечачких дана који су били пуни разних догодовштина. Радња романа почиње у ратној 1942. години када партизани ослобађају Бихаћ.У тој ослободилачкој бригади били су писац и његов друг Баја из ђачког конвикта. Писац почиње да се присећа ђачких дана када се нађе испред зграде интерната. У то време сиромаштва, у интернат су одлазила углавном деца из села и тако се и он, уплашен и тужан, нашао пред њиховим вратима. Упознавши своје другове, касније најбоље и нераздвојне, за њега почињу и многа дешавања. Бегом хајдука из Бихаћке куле дечаци су се осмелили и планирају да спале „Црну књигу”, у коју су се записивали  сви њихови несташлуци. Њихове планове мало одлажу прва заљубљивања. Када успеју да украду кључеве  и дођу до књиге, они је спаљују, а сви их гледају као хероје. Међутим, последице овог несташлука сноси њихов друг Дуле Дабић кога избацују из конвикта. Он тиме постаје најпопуларнији дечак. Организује се штрајк због њега и лоше хране и они својом слогом и упорношћу успевају да смене свог префекта и да друга врате у школу.

Роман обилује мноштвом најразличитијих ликова и богатством њиховог духа. Крупни и грлати Баја Бајазит представља прави страх и трепет за ђаке нижих разреда. Хамид звани Рус, Крсто Бува, наизглед је ситан дечак, али је прави мајстор за пентрање, пузање, скакање и слично. Дуле Дабић Хајдук (Де-Де-Ха), својеглава прзница… Браћа Мандић, бистри, сналажљиви, оштроумни дечациИз читаве ове дружине сваки дечак са свим врлинама и манама показао је своја најискренија осећања. Роман нам кроз хумор представља слику живота у заједници вршњака, сва њихова маштања, страхове, заљубљивање, слогу, али понекад и суровост дечје душе.

Ова књига оставља  веома јак утисак самим тим што смо и ми у „магарећим годинама”. Књига нас учи да су најлепши и непоновљиви ти школски дани. Они представљају и темељ и ослонац за све будуће одговорности  које нас чекају у животу.

Драга наставнице, уз ову прелепу књигу прекратио сам досадне дане зимског распуста и надам се да сам бар једним делом успео да пренесем своје одушевљење њом. Мислим да би свако морао да је прочита, јер ће у супротном остати јако сиромашан. Сви моји вршњаци који ми не верују, увериће се само ако одлуче да је прочитају.

Стефан Ј. 7/2

(шк. 2013/2014.)

♥ ♥ ♥ ♥ ♥

Advertisements

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: